tek ponekad

mi se  čini da je sve moguće… ipak.
razmišljam o tome šta je svrha ovoga što  studiram i toga što ću da radim…
ponekada, i glupav film može čovjeku da da nadu, a za mene poenta ovog posla je u tome.
dati gledaocima nadu… u bolje sutra, u sretan kraj, u pravu ljubav, u pravedno suđenje… ma šta ja znam, jednostavno dati ljudima povod da ujutro kada se probude  i pomisle ‘spavati ili umrijeti'… odluče ipak da se probude i žive…

sve nekako ide naopako… jah… trenutno!
moram se boriti za… za sve se tako moram boriti…
opet mi padaju na pamet one vjetrenjače, kuda god da krenem samo na njih nailazim…
moj profesor je vjetrenjača, moj polumomak (or what ever) je vjetrenjača, posao je vjetrenjača, ja sam vjetrenjača, ova država je vjetrenjača… mogu puhati u vjetrenjače i pokretati ih, a mogu se izboriti… da ih srušim i živim svoj život.

jednostavno sam zbunjena.
ubjediše me da za sve postoji samo jedan tačan odgovor… život je ustvari kviz…hehe… ko bi rekao?! kviz… ili znaš ili ne znaš odgovor, ili osvojiš ili ne osvojiš jack pot. ja bih prije rekla da je život bingo. neka kombinaija brojeva… pa ili ti se posreći ili ne.

tako sam nedorasla svemu što mi je sjelo na glavu… ustvari, svemu što sam sebi natovarila na leđa… ili šta god!!!
private life… what was that???
igranje yovila i gledanje filmova… ah  da privatni život je zurenje u ekran. hmmmmmmmm…

ali nada… da nije nade odustala bih od svega. ovako, neću da biram između ili i ili! hoću sve. i znam da mogu sve… pa koliko toliko 🙂
hoću život. hoću pravo na svoj eskapizam. hoću pravo da ne budem ništa i tek tada ću moći biti nešto… agrhhhhh… bilo šta!!!
ako je već ljudima potrebno da bježe od turobne svakodnevnice, od nesreće i jada… pa bolje da im ponudim nešto iole edukativno i ispunjavajuće kao alternativu turbo folku… opijanju… i ko zna čemu sve!!!
to je moja privatna misija. anamo oni ne znaju u kakvom svijetu žive! odgovorno tvrdim da ja znam. i sutra, kada me ponovo ubjede da ne znam, ostavljam sebi ovaj post da me podsjeća da  ima nešto  u tome što radim, da ima nešto u tome u šta vjerujem…
zaista želim da ova država bude bolje mjesto za život.  zaista želim da  svi skupa prevaziđemo bolnu prošlost. to nećemo moći govoreći neprestano o tome kako je sve sjebano. dosta otvaranja očiju ljudima… pa nisu glupi… svi dobro znamo šta je bilo, šta se dešava i gdje to živimo. na stravične vijesti možemo po n-ti put reći Bože sačuvaj… i to je sve!!!
umjetnici… ostavite novinarima njihove teme… hajde da unesemo malo radosti u nečije živote.

JEBEM VAM VIŠE ANGAŽOVANU UMJETNOST!!!

ovac
Ja sam mali marsovac kojem ce ispasti oci od gledanja TVa i zurenja u monitor...

1 komentar

Komentariši